Povrće

klikni na Zdrava hrana tek što je izišla iz štampe knjiga monahinje manastira Rukumija mati Atanasije „Preživeti i živeti u prirodi“ skrenula je pažnju izuzetnom opremom i tematikom, ali i ugledom njenog autora stečenim kod čitalačke publike svojim dosadanjim člancima i knjigama, jer se mati Atanasija već duže vreme pojavljuje zanimljivim tekstovima o zdravoj ishrani, duhovnom životu, lečenju proizvodima iz prirode i o životu naroda.

Gotovo je nemoguće naći nešto slično u našem izdavačkom opusu.  Na nešto više od 650 stranica knjige smešteno je, kao u nekoj pažljivo pripremljenoj enciklopediji, sve što bi čoveku bilo od koristi u ovim mutnim i nesigurnim vremenima, koja karakterišu ratovi, elementarne nepogode, velike ekonomske krize i opasno ugrožavanje egzistencije zapanjujuće velikog broja ljudi. 

Služeći već dosta godina u jednom od najposećenijih naših manastira, u Rukumiji, mati Atanasija je imala prilike da se sretne sa velikim brojem vernika iz raznih krajeva Srbije, da razgovara sa njima, da se obavesti o svemu što tišti naše ljude, da bi im posle, uz blagoslov igumana Simeona, priticala u pomoć svojim tekstovima i savetima. To njeno bogato iskustvo – sa manastirskog imanja, iz mnogih knjiga koje i Rukumija izdaje, i iz duhovnog života u manastiru – ona je ugradila u ovu vrednu pažnje knjigu, kakva nam je potrebna sada, ali i u neko surovije i teže vreme. Jer borba između dobra i zla biva sve prisutnija, a pretnje zla sve opasnije.

Knjigu sačinjava sedam poglavlja. Naslovi su im: Upoznajmo samoniklo jestivo, otrovno, lekovito i korisno bilje; Jestive i otrovne gljive; Kuvar samoniklog bilja, priprema i čuvanje hrane u prirodi; Preživljavanje u prirodi; Gajenje jestivog bilja, živine i stoke bez hemije, mehanizacije i velikih materijalnih izdataka, na prirodan način, korišćenjem tradicionalnih znanja, Staništa; Savetnik znanja i veštine. Cela knjiga, zapravo svaka odrednica u njoj ilustrovana je sa po nekoliko snimaka, tako da knjiga sadrži skoro 4.000 kolor fotografija!

U svom uvodu majka Atanasija kaže: „Čovek može iz raznih razloga da napusti život u prenaseljenim gradovima, zasićen trkom za lažnim prestižom, siromašan u golobalističkom konglomeratu, sa osećanjem bespomoćnosti, i da se udalji u neki nenaseljeni prirodni ambijent i potraži izgubljeni smisao života i svoj lik po obličju Božjem… Ali ono što jeste važno – da se pripremimo sticanjem što više znanja i veština, a molitvom Bogu da nam osnaži duh dostignemo psihičku stabilnost, koja nam je neophodna za ovo… Ovde govorimo o životu u prirodi, koji smo odabrali, znači vratiti se na neko zaparloženo seosko imanje, koje je u vlasništvu naše porodice, ali godinama zapušteno ili možemo jeftino kupiti ili uz saglasnost vlasnika u nekom vidu koristiti, na kome možemo organizovati kompletan život za sebe i svoju porodicu… Ako već nemamo neku kuću na imanju, onda je možemo napraviti sami. Najbolje je od materijala koji nađemo u okruženju“.

Mnogi, navikli na „blagodeti civilizacije“, gde se sve meri novcem, bez koga se ni saksija s cvećem ne može nabaviti, svakako će biti najviše iznenađeni ovom nesvakidašnjom knjigom o onome što je za naše pretke vekovima bilo normalno i jednostavno, da bi nama danas izgledalo neverovatno i nemoguće. Vitaminima i mineralima veoma bogate biljke, bez kojih se jelovnici naših predaka nisu mogli zamisliti, i danas rastu oko nas, a da ih gotovo i ne primećujemo. Koliko njih sada zna nešto o salati od lišća zečje stope i zelenog luka, ili od noćurka, pa od deteline, koprive, lobode i rena, repušine, maslačka, troskota? Ili o čorbama – od lista mečje šape, matičnjaka, od krompira sa slezom, od rogoza, od livadske deteline, ružičastog noćurka?A tek o pravljenju pirea: od kiselice, od lista i korena gusje trave, od kuvanog krompira sa koprivom?

Od strane do strane, s početka do kraja knjige, mati Atanasija iznosi dokaz za dokazom da čovek može zaista preživeti i živeti u prirodi. To što smo mi mnogo toga iz prošlosti odbacili trčeći za novotarijama, što smo potpuno zaboravili krušku karamanku, neverovatno lepog ukusa i mirisa, ili jabuku kolačaru, a okrenuli se voćkama koje treba prskati otrovima i po 15 puta tokom vegetacije, ne ide nam u prilog. A to su samo dva primera olakog pristajanja na sve što nam dolazi iz belog sveta u ogromnim količinama. Velike kompanije bezobzirno kidišu sa svojim proizvodima, potkupljujući naše zvaničnike, koji ne razmišljajući o posledicama po nas dozvoljavaju uvoz svega i svačega.

Svet oko nas sada je skoro sav okrenut materijalnom – beleži mati Atanasija u svom uvodu.To se odnosi i na one koji imaju materijalno i na one koji nemaju. Ovi prvi se time gorde, a oni drugi žive u zavisti što nemaju. Znači, isto su okrenuti samo materijalnom sticanju. Time ova knjiga predstavlja možda i jedan od odgovora na pitanje: šta raditi na obnovi srpskog sela, porodice i nacije?

Knjiga će svakako pomoći onima koji odluče da se vrate iz gradova u sela iz kojih su nekada otišli, jer će život u gradovima biti sve skuplji, pa time i teži. Ali, i drugima koji požele da se okrenu zdravijem životu, bilo gde da žive. Saznaće kako da naprave plastenik, kako da urede baštu, voćnjak, kokošarnik, obor. Naučiće da se koriste biljkama spravljajući „čorbu“ za prskanje povrća i voća protiv bolesti i insekata, ali i da načine kvalitetno prirodno đubrivo. Ni pravljenje kuće u prirodi, sudeći po knjizi „Preživeti i živeti u prirodi“ ne predstavlja nepremostivu prepreku. U njoj je dato sve do detalja kako se to može uraditi od materijala prikupljenog gotovo na licu mesta. Neće to biti nakinđurena vila viđena negde u Beču, Milanu, Minhenu, pa načinjena u nekim našim selima, da bi se zasenile komšije „bogatstvom“, ali će u njoj moći normalno da se živi. Van buke, zagađenog vazduha, uvek problematične vode i neizbežnih stresova.

Čitavo poglavlje posvećeno je gljivama iliti pečurkama, sa fotografijama svake od njih, da bi se lako razlikovale na terenu jestive od otrovnih. Sve to, kao i bezbroj drugih gotovo neverovatnih detalja, koje prikazuje u svojoj knjizi, nagoni na zaključak da je mati Atanasija napisala u pravom smislu udžbenik za život u prirodi. Gotovo neviđen do sada.